ДРАМА - ЧАРЛС БУКОВСКИ
Краль шедзи на престолу, коло нього млади дзивки танцую еротски танци, алє краль злодзечно подопарти на руку. Монотонию претаргує дворски писар зоз уходом и бешеду.
ПИСАР: Почитовани, товариш краль, пребачце, ваша милосци, влапели зме го!
КРАЛЬ: Уведзце го! (указує на дзивки). А их до пеца!
ПИСАР: (ґрабе дзивки за власи, за ланци). Пребачце, можем себе єдну затримац? (ошмихує ше наздаваюци ше).
КРАЛЬ: Чул ти мнє цо сом ци гварел?
ПИСАР: (злєкнуто) Гей, гей.
КРАЛЬ: До пеца зоз курвами, до пеца!
ПИСАР: (одходзи одводзаци дзивки).
Уходзи Стиркоф – водза го двоме стражаре. Краль дава знак стражаром най останю при уходзе, а Стиркоф остава пред нїм; стої, у устох му циґар, у руки вазна.
КРАЛЬ: (розпатра Стиркофа нагнївано, а вец, нїби любезно, понука Стиркофови най шеднє на якуш импровизовану, нїзку, малу гокедлу). Шеднї, Стиркоф!
СТРИКОФ: Дзекуєм, панє!
КРАЛЬ: Випросц ноги!
СТИРКОФ: Барз любезно од вас, панє!
КРАЛЬ: Стиркоф, як цо знам, пишеш статї о правди, єднакосци; тиж так, о праву на щесце и живот. Стиркоф?
СТИРКОФ: Гей, панє?
КРАЛЬ: Думаш же на швеце дакеди будзе исновац всеоблапна и розумна правда?
СТИРКОФ: Нє зошицким, панє.
КРАЛЬ: Прецо вецка пишеш тоти сраня? Нє чувствуєш ше добре?
СТИРКОФ: Чувствуєм ше нєзвичайно у остатнїм чаше, панє. Як кед бим мал похибиц.
КРАЛЬ: Вельо пиєш, Стиркоф!
СТИРКОФ: Баяко же, панє.
КРАЛЬ: Бавиш ше сам зоз собу?
СТИРКОФ: Поряднє, панє.
КРАЛЬ: Як?
СТИРКОФ: Нє розумим, панє.
КРАЛЬ: Думам, як то робиш?
СТИРКОФ: Штири лєбо пейц сирови вайца и пол кили млєтого меса у вазни за квеце з узким гарлом, док слухам “Вис пендрексил”, лєбо “Тхе фломастерс” – демо пантлїку.
КРАЛЬ: (заслупнуто патри на вазну, а вец предлужує). Бул ши дакеди оженєти?
СТИРКОФ: Вецей раз, панє.
КРАЛЬ: И, цо нє було у шоре?
СТИРКОФ: Шицко, панє.
КРАЛЬ: Хторе ци було найлєпше перцанє у живоце?
СТИРКОФ: Штири лєбо пейц вайца и пол кили млєтого...
КРАЛЬ: Добре, добре!
СТИРКОФ: Вера же нє добре!
КРАЛЬ: Ясне ци же твоя жажда за правду и лєпшим шветом лєм маска хтора скрива препаданє, ганьбу и пораженє котре ношиш у себе?
СТИРКОФ: Га, гей!
КРАЛЬ: Мал ши строгого оца?
СТИРКОФ: Нє знам, панє.
КРАЛЬ: Як то думаш, нє знаш?
СТИРКОФ: Думам, чежко поровновац, видзице, мал сом лєм єдного.
КРАЛЬ: Пробуєш франтовац зо мну, Стиркоф?
СТИРКОФ: Та, нє, панє! Як цо гварице – правда нєможлїва.
КРАЛЬ: Бил це оцец?
СТИРКОФ: Зменьовали ше.
КРАЛЬ: Думал сом же ши мал лєм єдного оца?!
СТИРКОФ: Кажде ма. Сцем повесц, и мац ше придружовала.
КРАЛЬ: Любела це?
СТИРКОФ: Лєм як предлуженє самей себе.
КРАЛЬ: Цо окрем того любов може и буц, цо окрем того може буц ище любов?
СТИРКОФ: Здрави розум же барз тримаш до дачого барз красного нє муши буц кревно повязане. Може то буц червена лабда за плажу, лєбо пражинка з маслом.
КРАЛЬ: Сцеш повесц же можеш любиц пражинку з маслом?
СТИРКОФ: Лєм дакеди, панє. У одредзених дньох, под одредзенима зарями слунка. Любов приходзи и одходзи без спозореня.
КРАЛЬ: Мож любиц людски єства?
СТИРКОФ: Вшелїяк, окреме кед их нє познаш добре. Любим ше припатрац на нїх през облак док ходза по улїчки.
КРАЛЬ: Стиркоф, ти куриплах!
СТИРКОФ: Баяко, панє.
КРАЛЬ: Яка твоя дефиниция куриплаха?
СТИРКОФ: Чловек хтори два раз роздума пред тим як нападнє лєва голоруки.
КРАЛЬ: Яка твоя дефиниция шлєпого чловека?
СТИРКОФ: Чловек котри нє зна цо то лєв.
КРАЛЬ: Кажди чловек зна цо то лєв.
СТИРКОФ: Кажди чловек претпоставя же зна.
КРАЛЬ: А (яка) твоя дефиниция будали?
СТИРКОФ: Чловек котри нє похопює же час, косци и орґанизем троши даремно.
КРАЛЬ: А хто же вецка мудри?
СТИРКОФ: Нєт мудрих людзох, панє.
КРАЛЬ: Вецка нє можу исновац анї будали, кед нєт моци нє може буц анї дня; кед нєт билого, вец нє може буц анї чарного.
СТИРКОФ: Жаль ми, панє я думал же шицко праве таке яке є, и же нє завиши нї од чого другого.
КРАЛЬ: Мал ши свой курац у превельо вазнох за квеце, озда нє похопюєш же шицко у шоре и же ше нїч нє може погубиц (засрац)?
СТИРКОФ: Похопюєм, панє, цо ше збува. Збува ше.
КРАЛЬ: А цо биш повед на то кед бим ци случайо одрубал главу?
СТИРКОФ: Нє могол бим повесц нїч, панє.
КРАЛЬ: Думам, кед бим ци случайно одрубал главу, я би постал воля, а ти би постал нїч.
СТИРКОФ: Я би постал дацо друге.
КРАЛЬ: По моїм виборе.
СТИРКОФ: По нашим виборе, панє.
КРАЛЬ: Опущ ше, опущ ше, випросц ноги.
СТИРКОФ: Барз любезно од вас, панє.
КРАЛЬ: Нє, барз любезно од нас обидвох.
СТИРКОФ: Вшелїяк, панє.
КРАЛЬ: Гвариш же це часто обнїма тото шалєнство. Цо робиш кед це лапи?
СТИРКОФ: Пишем писнї.
КРАЛЬ: Чи поезия шалєнство?
СТИРКОФ: Нє, иснованє поезиї то шалєнство.
КРАЛЬ: Цо то шалєнство?
СТИРКОФ: Шалєнство то бридкосц.
КРАЛЬ: А цо бридке?
СТИРКОФ: Каждому дацо друге.
КРАЛЬ: Чи бридкосц уродзена?
СТИРКОФ: Вона иснує.
КРАЛЬ: А уродзена є.
СТИРКОФ: Нє знам, панє.
КРАЛЬ: Ґлумиш же шицко знаш. Цо то знанє?
СТИРКОФ: Знац цо менєй мож.
КРАЛЬ: Як то?
СТИРКОФ: Нє знам, панє.
КРАЛЬ: Знаш направиц мост?
СТИРКОФ: Нє, панє.
КРАЛЬ: Знаш направиц пиштоль?
СТИРКОФ: Нє, панє.
КРАЛЬ: Тоти ствари, продукти знаня.
СТИРКОФ: Тоти ствари то мости и пушки.
КРАЛЬ: Дам ци одрубац главу!
СТИРКОФ: Дзекуєм, панє.
КРАЛЬ: Прецо?
СТИРКОФ: Ви моя мотивация теди кед ми мало дачого остава.
КРАЛЬ: Я правда.
СТИРКОФ: Можебуц.
КРАЛЬ: Я побиднїк, дам най це муча, наженєм це же биш врещал, наженєм це же биш пожадал шмерц!
СТИРКОФ: Вшелїяк, панє.
КРАЛЬ: Нє похопюєш же сом твой пан?
СТИРКОФ: Ви манипулуєце зо мну, алє ми нє можеце зробиц нїч вецей од того цо мож зробиц вообще.
КРАЛЬ: Думаш же бешедуєш мудро? Док будзеш на мукох запомагац, нє годзен ши повесц нїч мудре!
СТИРКОФ: Сумням до того, панє.
КРАЛЬ: Иншак, як можеш слухац “Пендрексил” и “Фломастерс”?
Нє чул ши за “Битлсох”?
СТИРКОФ: Ох, вшелїяк, панє, кажде чул за “Битлсох”.
КРАЛЬ: А цо, нє любиш их?
СТИРКОФ: Нє мержим их.
КРАЛЬ: Мержим даєдного шпивача.
СТИРКОФ: Шпивачох нє мож мержиц.
КРАЛЬ: Добре... Читаш даяки новини?
СТИРКОФ: Лєм двої.
КРАЛЬ: Хтори?
СТИРКОФ: “Глас ректума” и “Керестурски пендрек”.
КРАЛЬ: Стража! Енки водзце того чловека до хижи за мученє и почнїце поступок!
СТИРКОФ: Панє, а остатнє жаданє?
КРАЛЬ: Гей?
СТИРКОФ: Можем вжац свою вазну за квеце?
КРАЛЬ: Нє, мнє треба.
СТИРКОФ: Панє?
КРАЛЬ: Думам, заплєнїм ю. Стража, водзце того идиота! И, стража! Врацце ше зоз...
СТРАЖА: Гей, панє?
КРАЛЬ: Зоз шейсцома сировима вайцами и килу говедзини.
Стража вишла, музика почина.